Jovano ,Jovanke,
Kraj Vardarot sediš mori,
Belo platno beliš,
Belo platno beliš dušo,
Se na gore gledaš.
Jovano ,Jovanke,
Jas te tebe čekam mori,
Doma da mi dojdeš,
A ti ne doađaš dušo,
Srce moe Jovano.
Jovano ,Jovanke,
Tvojata majka mori,
Tebe ne te pušta,
Kaj mene da dojdeš dušo,
Srce moe ,Jovano.
Ne može se uhvatiti senka
Od života što k'o Dunav teče
Jer je život i svetlo i tama,
Nekad jutro, a nekada veče,
Jer je život i svetlo i tama,
Nekom jutro, a nekome veče.
Ko te ima taj te nema,
Ko te nema taj te sanja,
Ko te sanja taj te ljubi
A ti o tom pojma nemaš.
Neki žive blizu, al' daleko,
Kao kamen ne mogu se maći
I kad se za ruke drže stalno
U mraku se ne mogu pronaći,
I kad se za ruke drže stalno
U mraku se ne mogu dotaći.
Ko te ima taj te nema,
Ko te nema taj te sanja,
Ko te sanja taj te ljubi
A ti o tom pojma nemaš.
Dotaknu se linije života,
Dve sudbine kao jedna traju
Il' se dirnu il' se ne dodirnu
Al' jedna za drugu dobro znaju,
Il' se dirnu il' se ne dodirnu
Al jedna za drugu dobro znaju.
Ko te ima taj te nema,
Ko te nema taj te sanja,
Ko te sanja taj te ljubi
A ti o tom pojma nemaš.
Makedonsko devojče, kitka šarena,
vo gradina nabrana, dar podarena.
Da li ima na_ovoj beli svet
poubavo devojče od makedonče?
Nema, nema nek'e se rodi
poubavo devojče od makedonče!
Da li ima na_ovoj beli svet
poubavo devojče od makedonče?
Nema dzvezdi polični od tvoj'te oči,
da se nok'e na nebo den k'e razdeni.
Da li ima na_ovoj beli svet
poubavo devojče od makedonče?
Koga kosi raspletiš kako koprina,
lična si i polična od samovila.
Da li ima na_ovoj beli svet
poubavo devojče od makedonče?
Koga pesna zapee, slavej nadpee,
koga ora zaigra srce razigra.
Ja svake noći sanjam
najlepše oči tvoje,
i želim, želim ludo,
da budu samo moje
Ljubav si moja jedina ti
veruj mi ja te volim
ako me nećes, idi što pre
jer za ljubav ja ne molim
Mirjana, Mirjana
srcu mom si najdraža,
nek ti pesma moja kaže
da te volim, volim ja
Bar malo da te gledam
i sreći da se nadam,
ja drugoj ženi neću
nikada da pripadam
Mirjana, Mirjana
srcu mom si najdraža,
nek ti pesma moja kaže
da te volim, volim ja
Ja nikad nisam bio ko sada
pijan od sreće,
i niko ko ja sada
voleti tebe neće
Ponoć već je prošla, vreme da se spije.
Srce još je budno, davnu želju krije.
Ej, kraj pendžera stojim,
čekam da ti vrata otvorim.
Zašto, dušo, ne dođeš,
da me kući povedeš,
da ti svoje srce predam,
da ti staru majku gledam,
Mito, Mito, bekrijo.
Obeć'o si, Mito, da ćeš jedne noći,
kad se varoš smiri ti po mene doći.
Ej, cveće tvoje belo
već je čekajući uvelo.
Zašto, dušo, ne dođeš,
da me kući povedeš,
da ti svoje srce predam,
da ti staru majku gledam,
Mito, Mito, bekrijo.
Sa drugari svoji po me'ane odiš.
S vino i sa pesma noći ti provodiš.
Ej, mladost pusta prođe,
Mito, ti po mene ne dođe.
Zašto, dušo, ne dođeš,
da me kući povedeš,
da ti svoje srce predam,
da ti staru majku gledam,
Mito, Mito bekrijo.
Oj, golube, moj golube,
oj, golube, moj golube,
ne padaj mi na maline, goro zelena,
ne padaj mi na maline, ružo rumena.
Maline su još zelene,
maline su još zelene.
Jošte nisu raskopane, goro zelena,
Jošte nisu raskopane, ružo rumena,
kad maline budu zrele,
kad maline budu zrele
I same će opadati, goro zelena,
i same će opadati, ruzo rumena.
kao suze devojačke, goro zelena,
devojačke i momačke, ružo rumena.
