Venčanje u pravoslavnoj crkvi

Venčanje u pravoslavnoj crkvi

Zakazivanje mesec dana ranije kod parohijskog sveštenika. Mladenci treba da ponesu svoje krštenice i krštenice kumova, kao i da se izjasne da li su saglasni da stupe u crkveni brak i da li postoje prepreke za sklapanje braka.

Za venčanje u pravoslavnoj crkvi potrebno:

  • burme
  • sveće kupljene u crkvi
  • crno vino
  • čaša
  • platno za vezivanje ruku mladenaca.

 

OBRED VENČANJA U PRAVOSLAVNOJ CRKVI

 

Venčanje, sveta tajna braka, je molitveni čin, propisan tipikom. Ne može se vršiti u toku posta. Mladenci moraju biti kršteni. Za venčanje je nadležan sveštenik one parohije u kojoj živi verenik. Venčanje se sastoji od dve službe u jednoj:

  • Veridba, koja se obično vrši u priprati hrama, i sastoji se od razmene prstenova među verenicima
  • Svečanost ulaska u hram u povorci i ovenčanja krunama

Ovaj ulazak u hram jako je značajan, jer otkriva preobražaj braka od nečega što je sasvim prirodno u brak u Hristu. Brak ovde dobija novo značenje, novu dimenziju. Venci (krune) s jedne strane otkrivaju carsku suštinu braka, jer čovek kroz brak postaje car jednog carstva ma koliko malo ono bilo, a s druge strane oni su i mučenički venci. U prvim vekovima Hrišćanstva, Sveta Tajna Braka (kao i sve ostale tajne) vršena je u sklopu Liturgije, da bi i brak bio prinesen u Carstvo Božije, čija je ikona Liturgija. Tako je brak dobio svoj puni smisao kao sjedinjenje za večnost, tj. zajednica ljubavi u večnosti Carstva Božijeg. Sve ove predpostavke upućuju na to da cilj braka po sebi nije rađanje dece, niti poboljšanje nataliteta, već je to prevazilaženje individualnosti, samoće, zatvorenosti i sebičnosti kroz najprisniju zajednicu ljubavi u Hristu, i to ne samo u istorijskom kontekstu, već pre svega u eshatološkom,tj. večnom kontekstu.

TOK VENČANJA U PRAVOSLAVNOJ CRKVI

Mlada u crkvi mora imati pokrivena ramena, a ostali gosti i gošće moraju biti pristojno odeveni.

Mladenci i kumovi ulaze u crkvu, celivaju ikonu, mlada se pozdravlja sa deverom. Mladenci i kumovi staju pred carske dveri ispred oltara, gde sveštenik vrši čin veridbe – prstenovanja.

 

Čin veridbe - prstenovanje

Čin veridbe - prstenovanje


Posle čina prstenovanja mladenci i kumovi odlaze sa sveštenikom na sredinu crkve, gde se obavlja čin venčanja. Čin venčanja se vrši u apsolutnoj tišini, uz isključene mobilne telefone, bez aplauza, smeha i glasnih komentara.

Sveštenik pita mladence – prvo mladoženju, pa zatim mladu – da li pristaju na brak, zatim mladenci predaju sveće kumovima i sveštenik im vezuje ruke, uz čitanje molitvi, na koje kumovi, koji stoje iza mladenaca, odgovaraju sa „AMIN“.

Vezivanje ruku

Vezivanje ruku

VEZIVANJE RUKU

Sveštenik, zatim, mladencima stavlja krune, i posle čitanja odlomaka iz jevanđelja o svadbi u Kani galilejskoj i molitve „Oče naš“, mladenci piju vino iz zajedničke čaše u tri puta. Zatim mladenci i kumovi hodaju, prateći sveštenika,  u krug oko jevanđelja, uz pevanje tropara:

  • Isaije likuj
  • Svjati mučenici
  • Slava Tebi, Hriste, Bože.
Krunisanje

Krunisanje

Pijenje vina

Pijenje vina

Hodanje

Hodanje

Celivanje ikone

Celivanje ikone

Venčanje se završava kad sveštenik blagoslovi volju mladenaca:

Gospode, Bože naš, slavom i čašću, venčaj ih!

Uklanjaju se krune, razvezuje se platno i počinje čestitanje.

(Za ostale detalje oko samog venčanja informišite se kod sveštenika koji će vas venčati.)

ŠTA JE PO CRKVENIM KANONIMA SMETNJA ZA SKLAPANJE BRAKA?

Nenavršenih 16, a za nevestu 14 godina života, krvno srodstvo u pravoj liniji, bez obzira na stepen, kumstvo, srodstvo po usvojenju do drugog stepena i najinteresantnije – ranija četiri braka istog lica! Pravoslavna crkva priznaje i razvod i ponovno venčanje, ali ne više od četiri puta. Običaj vuče korene iz 10. veka. I Vizantija je imala svog Henrija Osmog, samo nešto ranije!

Vizantijski car Lav Šesti Mudri tražio je od crkve da ustanovi obred za drugobračne. Medutim, uspeo je da mu crkva da blagoslov i za njegovo četvrto venčanje! Od tada, pa do danas, naša crkva priznaje četiri braka kao mogućnost!

KADA SE ZAKAZUJE VENČANJE?

Svakog dana osim srede i petka, koji su posni i, naravno, u vreme velikih postova crkva ne venčava. Sve do sv. Jovana, a od božićnog posta, nije bilo ili ne bi trebalo da bude crkvenih venčanja, kao ni na dane Usekovanja i Krstovdana. Po pravilu, crkvena venčanja se obavljaju pre podne.

SIMBOLI OBREDA

– Voštane sveće simbolizuju čistotu i večnu svetlost carstva nebeskog.
– Burme, kao i krune, predstavljaju večnost bračne zajednice, krug bez prekida.
– Krunom je zamenjen venac od lovorovog lišća.
– Zajednička čaša, obično srebrna, zamena je za svetu tajnu pričesća.

RAZVOD CRKVENOG BRAKA

Pravoslavna crkva podrazumeva i razvod, ali za razliku od gradanskog razvoda, ovde se krivac mora ustanoviti! Tako vinovnik razvoda snosi odredenu epitimiju (kaznu), obično vremensku, pre no što mu se dozvoli sklapanje novog crkvenog braka.

 

Shortlink:

Ostavite odgovor