Ova prelepa balada pogrešno je svrstana u ruske romanse. Radi se, zapravo, o klasičnom šlageru iz dvadesetih godina prošlog veka, čiji je autor mađarski violinista i kompozitor jevrejskog porekla Pártos Ödön. Pesma je bila (i ostala) popularna, doživevši mnogo verzija i prepeva. Na žalost, na internetu su, osim domaćih verzija, dostupne jedino španske verzije, od kojih je očigledno najpopularnija verzija Karlosa Gardela (Carlos Gardel) iz 1925. godine. Radnja pesme tematski je smeštena u Rusiju i pisana je maniru ruskih romansi, pa zabuna oko žanra pesme nije slučajna.
| U beskrajnost pružila se stepa, Od snega sibirskog prekrivena. K’o stubovi pakleni štrče brda, Željni snega i sunašca draga……I u kućici koju pritis’o je sneg, Sedi k’o sužanj jedan čovek bled, I u groznici gleda avet strašnu, Muklo zvuči mu glas kroz noć tamnu… Sonja, Sonja, tvoju crnu kosu Sonja, k’o voda prolazi vreme, Nekad mi smo bili muž i žena, Jednog dana videh da ga ljubiš, Sonja, Sonja, tvoju crnu kosu, Sonja, k’o voda prolazi vreme,
|
Música: Eugen Partos Veda Letra: Carlos CappenbergLa inmensa extensión de las estepas cubierta por la blanca nieve está y son de este presidio las murallas tan altas, que ni el sol se ve alumbrar. Las celdas por la nieve están cubiertas y dentro de una celda un hombre está; sus ojos afiebrados son fantasmas y canta esta canción que hace llorar. ¡Sonia! ¡Sonia! Tus cabellos negros Cuando eras mi esposa yo te amaba, ¡Sonia! ¡Sonia! Tus cabellos negros ¡Sonia! ¡Sonia! ¡Ya no sé si existes! |
 Predrag Gojković Cune - Sonja |
 Carlos Gardel - Sonia
|
