Požutelo lišće ljubavi naše,
ta jesen rana odnese sreću.
U srcima našim nek ostanu tajne,
ti čuvaj svoju, ja svoju poneću.
Sačuvaj tajnu, ljubavi moja,
nikom ne reci u teškom trenu
zašto je čovek bez reči poš’o,
ostavio uplakanu ženu.
Ako te sutra upita neko
što nisam s tobom, šta je sa nama,
prećuti, mila, istinu pravu,
ne reci nikom zašto si sama.
Sačuvaj tajnu, ljubavi moja,
nikom ne reci u teškom trenu
zašto je čovek bez reči poš’o,
ostavio uplakanu ženu.
Možda me nekad oluja bola
donese opet na vrata tvoja,
umoran tada pred tobom ću stati,
na tvom ću pragu zauvek ostati.
Sačuvaj tajnu, ljubavi moja,
nikom ne reci u teškom trenu
zašto je čovek bez reči poš’o,
ostavio uplakanu ženu.
|
. |
